Priča se da su dvojica Meleka sišli sa nebesa na zemlju, jedan na mešrik – istok, a drugi na magrib – zapad. Kasnije su se vratili i ponovo sastali na nebesima, da bi jedan od njih upitao drugoga: – Gdje si bio?
– Bio sam na mešriku, gdje me je moj Gospodar poslao kod jednog bogatog čovjeka. Učinio sam da njegova riznica, koja je bila puna blaga, propadne u zemlju. – reče prvi Melek.
– A meni je Allah naredio da izvadim tu riznicu sa blagom i da je odnesem u kuću jednog siromaha na magribu, koji nigdje nije imao ni dinara ni dirhema. – reče drugi Melek.
Njihov razgovor je čuo Ridvan, Melek koji čuva Džennet, pa im on reče: – Moja priča je još čudnija od vaše. Gospodar mi je naredio da odem u kuću tog siromaha te da prebrojim sve to blago, i dinare i dirheme. Kada sam to uradio, naređeno mi je da u Džennetu sagradim za svaki dinar i dirhem po jedan dvorac, i to za vlasnika one riznice, i za siromaha sa magriba.
Onda Meleki rekoše Uzvišenom Gospodaru Allahu:
– O Gospodaru naš! Objasni nam ovaj nesvakidašnji keramet kojim si obasuo tu dvojicu ljudi?
Uzvišeni Allah reče: – Što se tiče vlasnika one riznice, kada mu je ona propala u zemlju on je rekao: „Hvala Allahu koji me je učinio da budem zadovoljan na njegovoj odredbi!.“
A što se siromaha tiče, on se uopšte nije obradovao toj riznici punoj blaga, nego je rekao: „Hvala Allahu koji me je učinio neovisnim od drugih ljudi!“